很干净的4句话，终生受用

第一句：

与其斤斤计较，不如糊里糊涂。

第二句：

既然无法强求，不如学会知足。

                                                                                            

          -     - -                                        

                                                                                                        

                                           ?                       

                                                      

Nedavno, temperatura se menja ujutro i vece, bojim se zapravo ova iznenadna promena temperature, svaki put kada udari na hladnocu, kao u srcu teške blok leda, drhtavica, bojim se ovaj put Dovedite muke.

　　Zivot je uvek bio nezadovoljavajući, prirodno razumem taj u poslednjih nekoliko godina, iz ničega da se dopadnemo stvari da udobno, da ne razgovaramo o smeh.

　　Ovde sam, kao u egzilu, napuљtene Ronin, za ovo, ja nikada imati raskomadam radost, svet je neku preporuku za udobnost i jednostavnost život, niko nije spremna da podnese vetar i sneg.

　　Divim Li Bai poemu vina sličnosti Tianya, zahvalan sam Tao Yuanming vrstama Bin Nanљan, laganu, ali cenim telo u hramu, Jiangshan od do prinčevih će faza, ali ne cenim slomljena Mao Du Fu od strane su zamrznute, tvoje srce je u svetu naučnici, takođe ne povratne hranu i odeću bez ali brinem.

　　Stoga, ovaj svet, kakav stav, šta je posvetio od srca, nego i u sit, u suprotnom kraju Du Fu ljudi, govori o kakva ambicija, govori o kakva ideali postali su prazne reči.

　　Život nije najbolje, ništa više nego u pravu, novac, osećanja, slobodu i odeću kada imam broj, mislim da mnoštvo nije najbolji koji imam da okupiraju pola, ne znam kakav pusti me u raznim životare preživela do sada.

　　Misli na mlade, paranoidni „male planine”, glavni, mislim da je to odrasti je lista široko more za ronjenje, nebo visoko kao ptica muva, ova ideja u razvoju godine postepeno provedene, potpuno je ubijen u kolevci, moramo misliti na svetu je predobro, tako da zanemarivanje sopstvene je samo kofa.

　　Ovih dana, na kraju je navikla da odgovor, kompromis, svi napori su ovladali diplomu, ne želite, možda ljudi su tako, Saznajte da raste nije potrebno da iskusim mnoge poteškoće, ali srca patnju malo gubitak otpor, na kraju je svedeno na obične ljude.

　　Rekoh, radije bih na svetu, volim zivot, mislim o uspehu, misli se na Wang Guozhen stvarno ljubavni život je rekao da „Ne ћelim da nasledi od odabiru udaljenosti, a onda samo suđenja i poteškoće”, kad ja nisam pitao, vetar duva, sunce i kisa, u potrazi za konstantnoj potrazi.

　　Sam kroz mnoge glasine, iskusio sam mnogo bola, preko pola od Kine, htela sam da bude dan bolje, ali, na nepravdu naivna, mogu da razumem poslovanje svake osobe je drugačije, ali ne mogu da razumem zašto svakoj osobi priliku da imaju dan razliku.

　　Užurbani grad su svi čezne za cilj, ali postoje mnogi prosperitetna iza opstanak naroda, dan i noć posla, ali u zamenu za plata je skromni sirotinju, ne znam koliko ljudi kao ja, ja ne saoseжam sa drugima, takođe ne treba simpatije.

　　Grad je nebo je predivno, ulice grada su prelepe, gradskih srca nisu tako dobre, ne znam kako dobro čisto srce u mulja Ne zagadili, te mogu videti svi su sebičnost, sve je ružno lice, ali i dalje može rešiti problem, svet ne nedostaje šlag na tortu, je teško ispuniti.

　　Laganu godina, mnogi ljudi kao u pukotine u opstanak korov, očajnički da raste, samo zbog sunca i kiše, i ja sam takođe član svet smrtnika, i konstantno raste, samo živjeti ne tako me je sramota.

　　Život je naišao na razne loše, neka ljudi nepodnošljiva teret, pirinač youyanjiangcu caj postao ekstravagantni, više mi siromaštva života ljudima u psihološke i fizičke patnje.

　　Ja sam ne samo osoba koja može da se žale, zavaravajte će ujedem zub da se iskupim, znam da je život se ne buni možete razmenjivati za sreću.

　　2012, proveo sam najteži dani u srednjoj školi, u to vreme jer prve dve godine nisam mogla naučiti, tako da je ovo drugo studijom primamljivije, studirao sam beskrajno svaki dan, samo da se iskupim jednom zabavno dostignuća remenik kriv za grešku, svaki dan da naučite dva sata ujutro, a drugi dan pospana i probuditi da biste saznali.

　　Nikad ne prigovaram na one dane, nisam mislila da je život je da uživate, život je teže, takođe je vrsta interpretacija života.

　　Dok sam odrastala pustije, izgleda da sam naći osoba može biti otvoreno, komunikacija između ljudi čvrsto oko novac i slavu. U stvari, koji ne želite da ekstravagantan život, koji ne žele živjeti u komforu velikih kuća, koji ne žele da bogati svet.

　不知觉，已经在北京生活了将近一个月了。可能对于很多人来说，北京是个令人向往，充满着神秘色彩的地方。可是对于我来说，就是一个决定下，无奈的抉择。因为在我来北京之前，我还在为着实习的工作，而到处去面试。

　　正如有句话说的好，二十几岁的年轻人，正是出去闯天下的时候，二十几岁不去闯天下，以后就会和常人一样，为着生活而生活。对于现实的我来说，出于对未来的考虑，对父母的考虑，对身边的人的考虑，我一个人来到了这个充满忙碌的世界里，勉强的被接受。二十几岁的我，能做些什么？我曾认真的想过，对于我来说，一个刚刚毕业的大学生，初出茅庐的小伙子，这样的我，进入社会，我能做些什么。和其他人一样，找一个普普通通的工作，将就着过着生活。那不是我想要的，我曾经说过，我会给自己五年的时间去拼搏出一片属于我的天下。那时的我，不在为生活的脚步而牵扯，那时的我可以带着父母，家人去想去的地方，不在会为那一顿父母觉得很贵的饭菜而去选择饿着肚子，我不舍望有对少钱财，只希望在父母健在的时候，有更多的时间去陪他们。

　　在我来北京之前，在我还在城市的各个地方为着面试而四处奔波的时候，这时候，和我一个宿舍的舍友传来捷报，起薪5k。我一下子，醒悟了，同样的我。为何不去像他们一样的去拼一下。去经历一下四个月的提升，去为未来，做好准备。

　　那时的我才看到，为来的我该是个什么的样子。未来的社会，未来的工作会是个什么的样子。有人说：年轻人，一定要在二十几岁的时候，就看到几年后，十几年后，甚至几十年后的社会，自己，家人会是什么 的样子。虽然现在的我，只能模糊的看到几年后的样子，但我相信现在我的这个决定是正确的，未来我的生活，也会因为这个决定而改变。我相信，未来的我会追的上我，任何一个同学的生活。不敢说是物质上超越，至少不会差多少的。

　　为来的我们，能够还会聚在一起的，相信就是生活上，工作上都还过的去的人。

　　我更相信，为来的我们IT的几个人，会越来越好。因为我们做出来别人不敢做的决定，因为我们都看到了为来的社会会发展成什么样子。我相信，我会过上我希望的生活，钱够用就好，用最多的时间去陪自己的家人，去让父母快乐。

　　 我很早的时候，就有一个愿望。就是去到只能在电视上看到的北京看一看。

　　并且，带上自己的父母。那时的自己，想到的时，自己在北京已经有了稳定的工作，有那个能力。现在的我正在走着我所想好的路线，北京我已经来了，天安门，我也看了。下面就是，稳定的工作，和让在遥远的天边的父母家人接过来一起看一看。

赞